На основу члана 12. став 3. Закона о контроли државне помоћи („Службени гласник РС“, број 73/19) и члана 8. став 1. Закона о Народној скупштини (,,Службени гласник РС“, број 9/10) Народна скупштина је донела Одлуку о избору председника Комисије за контролу државне помоћи и чланова Савета Комисије за контролу државне помоћи дана 23. децембра 2019. године у следећем саставу:
- Владимир Антонијевић, председник Комисије
- Љиљана Благојевић, члан Савета и заменик председника Комисије
- Марко Видаковић, члан Савета
- Душица Ђорђевић, члан Савета
- Драган Ђурђевић, члан Савета.
Свака земља која тежи да постане чланица велике европске породице обавезна је да испуни одређене захтеве за придруживање. Један од битних захтева управо је успостављање система контроле државне помоћи. У процесу вођења преговора о приступању, Преговарачко поглавље 8 - Политика конкуренције спада међу најважније и најтеже, судећи према искуствима земаља које су већ прошле овај пут или су у статусу кандидата за чланство у Европској унији и које може у значајној мери утицати и на ток целокупних преговора, а посебне тешкоће су управо у домену контроле државне помоћи.
Успостављањем јаког система контроле државне помоћи у Републици Србији, у складу са правилима која важе за све државе чланице Европске уније, што подразумева хармонизацију домаћег законодавства у овој области, креирање добрих шема државне помоћи, јачање капацитета како давалаца државне помоћи, тако и органа који врше контролу њене доделе, крајњу корист од свега ће имати привредни субјекти који послују у Републици Србији, јер адекватном контролом државне помоћи омогућава се јачање слободне конкуренције, успостављају се бољи тржишни услови пословања и уређује се начин субвенционисања и доделе других видова помоћи одређеним привредним субјектима. На тај начин спречава се стављање појединих привредних субјеката у повлашћени положај, односно стварају се једнаки услови пословања за све учеснике на тржишту, што ће подстицати улазак и останак компанија на тржишту Републике Србије и омогућити њен привредни развој, а крајњу корист од свега ће имати потрошачи, односно грађани Републике Србије.
Законски оквир
Систем контроле државне помоћи у Републици Србији успостављен је 2010. године доношењем Закона о контроли државне помоћи („Службени гласник РС“, број 51/09) као и два подзаконска акта: Уредбе о правилима за доделу државне помоћи („Службени гласник РС“, бр. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13 и 119/14) и Уредбе о начину и поступку пријављивања државне помоћи („Службени гласник РС”, бр. 13/10). Такође, ради израде годишњег извештаја о додељеној државној помоћи, 2011. године усвојен је и Правилник о методологији израде годишњег извештаја о додељеној државној помоћи („Службени гласник РС“, бр. 3/11).
Комисија за контролу државне помоћи
Надлежност за контролу државне помоћи у Републици Србији, до њеног уласка у Европску унију, има Комисија за контролу државне помоћи.
Комисија је оперативно незвисно тело Владе које има иста овлашћења у Републици Србији као Европска комисија у односу на државе чланице, у погледу контроле државне помоћи, односно надлежна је да одлучује о дозвољености државне помоћи. Даваоци државне помоћи имају исте обавезе као државе чланице у погледу пријава државних помоћи пре њихове доделе и извештавања о свим додељеним државним помоћима, а за сваку државну помоћ која је недозвољена Комисија може да наложи повраћај.
Споразум о стабилизацији и придруживању
Обавезе Републике Србије у области државне помоћи дефинисане су чланом 73. Споразума о стабилизацији и придруживању (Закон о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 83/08 – ССП).